Uvod u Maksa Vebera

770,00дин.

Esej koji je ovde objavljen u srpskom prevodu na nemačkom se pojavio 2004. godine. Prva verzija rukopisa datira još iz 1990. godine, kada sam bio mladi docent na Univerzitetu u Frankfurtu; u to vreme, studenti su samoinicijativno čitali, u najboljem slučaju, Marksa, i bilo je potrebno ulagati poseban trud da se navedu na čitanje Maksa Vebera (1864-1920). Stvari su se, naravno, u međuvremenu promenile, i u Frankfurtu, a sigurno i u Beogradu i drugde. Do promene je došlo i u tome šta se kod Vebera smatra zanimljivim. Rekao bih da je Veber-analitičar civilizacije istisnuo Vebera-kritičara marksizma – i o tome će biti reči na kraju ove male knjige. Moj cilj je bio da predstavim najvažnije teme Veberove sociologije. Srž njegove “razumevajuće” sociologije, kako ju je on sam nazvao, sastoji se u pokušaju sociologa da shvati kako grupe u različitim kulturama i epohama, kao i u različitim poljima socijalnog delanja – privredi, religiji, politici, umetnosti i td. – stvaraju smisao svog življenja. Veberovi sociološki radovi se čitaju svuda na svetu i zaista bi se moglo reći da postoji prava “veberovska industrija”. Prevodi su dobar pokazatelj. Prema podacima radne jedinice Maks Veber pri Bavarskoj akademiji nauka u Minhenu, od kraja 2009. godine samo u SAD je objavljeno 110 prevoda Veberovih dela, dok se u Zapadnoj Evropi, to jest u Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Španiji mogu naći desetine dela prevedenih na svaki od odgovarajućih jezika. Danas, međutim, za Vebera najveće interesovanje postoji izvan istorijski shvaćenog Zapada. U Japanu je dosad prevedeno 166 Veberovih naslova i čak su i stručnjaci zapanjeni zanimanjem koje za njih postoji. Slično je i u Kini, gde je u proleće 2006. godine Veberova Protestantska etika bila na vrhu liste najčitanijih knjiga u kategoriji stručne literature. Od kraja Hladnog rata i zemlje istočne Evrope, kao što se moglo i očekivati, po broju prevoda brzo sustižu svoje susede. Nema sumnje da će “industriju” vezanu za njegove radove dodatno podstaći kontinuirano pojavljivanje novih tomova u okviru Sabranih dela Maksa Vebera, koja se još od sredine osamdesetih godina XX veka objavljuju na inicijativu i pod nadzorom Komisije za društvenu i privrednu istoriju Bavarske akademije nauka. Iz toga možemo zaključiti da danas, kao nikada do sad, interesovanje za pitanja i teme kojima se Veber bavio očigledno s lakoćom prelazi i preko granica koje odeljuju generacije, kao i preko kulturnih granica. Otkud toliki globalni interes? Moja pretpostavka je sledeća: Veber je jedan od najznačajnijih klasičnih teoretičara multikauzalne dinamike koja je dovela do istorijskog uspona “zapadnih” društava i zapadnih političkih poredaka. Zatim, on je teoretičar koji je tematizovao prakse simboličnog povlačenja granica između zajednica i kultura. To naročito važi za ono što je Veber direktno nazvao “malim razlikama” između naroda, i koje, zahvaljujući manipulaciji i samozavaravanju učesnika i posmatrača, nekada mogu postati tako velike da se na kraju pretvaraju u “povod za odbacivanje i preziranje onih koji su drugačiji” (kako to Veber kaže u poglavlju o “Etničkim odnosima u zajednici” u Privredi i društvu). Može se primetiti da ta ista dinamika važi i u slučaju povlačenja granica između “civilizacija” koje kao odvojene, zatvorene i samodovoljne celine postoje samo zahvaljujući našim kolektivnim predstavama. Kad uzmemo to u obzir, čudno je da Veber nije pokazao mnogo interesovanja za društva na Balkanu budući da su ona jedinstvena po tome što se u njima može kao pod lupom proučavati politika povlačenja granica između kultura. Ova društva su zanimljiva, i reprezentativna za ono što se događa u velikom delu sveta zbog toga što su, barem donedavno, bila multinacionalna i u njima “nacionalnost” nije bila isto što i “državljanstvo”. Ako je verovati istoričarima poput Džona Alkoka (Kako objasniti Jugoslaviju), društva na Balkanu su mešovita, u njima demokratske institucije i tajna društva, kapitalizam i politika, formalizovano pravosuđe i “kadijina pravda” međusobno stoje u svim zamislivim odnosima. Veberu su bile zanimljive kulture koje su jednostavnije i prozirnije, ali čitaoci u Srbiji mogu njegovu sociologiju da iskoriste za bolje razumevanje vlastitog društva. Stoga je ovaj uvod u Vebera namenjen ne samo sociolozima i stručnjacima za političku teoriju, već i svima koji su zainteresovani za društvene nauke i traže način da pristupe Veberovom delu, kao i nastavnicima koji žele da drugima taj pristup olakšaju.

Шифра производа: 7a00bf19020d Категорија:

Подаци о књизи

Autor

Izdavač

Godina izdanja

ISBN

Format

Broj strana

Pismo

Povez

Jezik originala

Prevodilac