Rastanak s identitetom

Nacionalni identitet kao neprikosnovena, takoreæi sveta vrednost došao nam je s ratom devedesetih, kao jedna od njegovih glavnih tekovina. Obreo se ovaj identitet i u folklornim verzijama prièa o politici i ratu, tako da sam se s njim najpre sreo u tom “formatu”, kad sam se zainteresovao za “folklor, politiku i rat”, što je tema moje knjige Bordel ratnika. To me je podstaklo da se u nauènoj literaturi obavestim o poreklu termina i njegovim raznim znaèenjima i tumaèenjima, pa sam to izložio pod naslovom “Identitet identiteta”. U mojoj sledeæoj knjizi – Politika simbola identitet je dobio još više mesta, jer sam, istražujuæi ovoga puta nove srpske politièke mitove, našao da je tu identitet (nacionalni, etnièki, kulturni) ako ne glavna, ono svakako jedna od glavnih tema, što je navelo amerièkog izdavaèa ove knjige da u njenom naslovu simbole zameni identitetom, pa se to izdanje zove Politics of identity in Serbia. Imala bi rezona i slièna promena u naslovu moje knjige Balkan – teror kulture, kojom bi na mesto kulture došao identitet, jer je na njenim stranicama reè o kulturi kao tvrðavi tzv. nacionalnog biæa, koja se zato mora braniti, ako treba, i oružjem.