Pragmatizam i sociologija

935,00дин.

Koji su me to razlozi naveli da odaberem baš ovu temu za predavanja? Zašto sam im dao zajednički naziv Pragmatizam i sociologija? Prvi razlog je aktuelnost pragmatizma, koji je gotovo jedina teorija istine koja trenutno postoji. Drugi je to što u pragmatizmu postoji značenje života i delanja koje je zajedničko njemu i sociologiji: ove dve težnje su kćeri jedne iste epohe. A ipak, zaključci pragmatizma su mi veoma daleki. Postoji, dakle, interes da se označe uzajamne pozicije ove dve doktrine.

Sadržaj možete pogledati ovde: Pragmatizam_i_sociologija

Шифра производа: 2eb6b617cf68 Категорија:

Опис

Problem koji postavlja pragmatizam veoma je ozbiljan. Danas smo svedoci napada na um, istinske oružane borbe, tako da je interes vezan za ovaj problem trostruk: reč je najpre o opštem interesu. Bolje od svake druge doktrine, pragmatizam je kadar da nas navede da osetimo nužnost obnavljanja tradicionalnog racionalizma, jer nam pokazuje da ovaj današnji nije dovoljan; zatim je reč o nacionalnom interesu. Čitava naša francuska kultura u osnovi je suštinski racionalistička. Ovde je XVIII vek produžetak kartezijanizma. Potpuna negacija racionalizma predstavljala bi, dakle, opasnost: to bi uzdrmalo čitavu našu nacionalnu kulturu. Celokupan francuski duh morao bi da bude preobražen kada bi taj oblik iracionalizma – što ga predstavlja pragmatizam – bio prihvaćen i; reč je, najzad, o čisto filozofskom interesu. Ne samo naša kultura, već čitava filozofska tradicija, i to od prvih dana filozofske spekulacije – sa jednim izuzetkom, o kojem će odmah biti reči – teži da bude racionalistička. Trebalo bi, znači, pristupiti obrtanju čitave te tradicije kad bi pragmatizam bio valjan.Istina je da se u filozofskoj tradiciji uglavnom razlikuju dve struje: racionalistička i empirijska. Ali lako je uvideti da su empirizam i racionalizam u suštini tek dva različita načina da se potvrdi um. I s jedne i s druge strane održava se kult koji pragmatizam želi da uništi: kult istine – prihvata se da postoje nužni sudovi. Razlika je u objašnjenju koje se daje o toj nužnosti: empirizam je zasniva na prirodi stvari, racionalizam na samom umu, na prirodi mišljenja. Ali na obe strane se prepoznaje nužna, obavezna narav nekih istina, a pored te suštinske tačke – razlike su od sekundarnog značaja. No, upravo tu obavezujuću snagu logičkih sudova, tu nužnost sudova istine poriče pragmatizam. On tvrdi da je um slobodan naspram istinitog.

Emil Dirkem

Подаци о књизи

Autor

Izdavač

Biblioteka

Godina izdanja

Format

Broj strana

Pismo

Povez

Prevodilac