Објављено дана

Jung i priča o našem dobu

Lorens van der Post /Laurens van der Post nije ni psihijatar ni psiholog, niti sledbenik tvorca analitičke psihologije. On je pisac, diplomata i dugogodišnji Jungov prijatelj. Zato je njegova knjiga Jung i priča o našem dobu (Fedon, Beograd 2014), prevashodno subjektivno, lucidno viđenje ličnosti i duhovnog života ovog gorostasnog psihologa iz perspektive bliskog prijatelja i srodne duše. Jung je, kaže njegov prijatelj, bio introvertni, pre intuitivni, nego misaoni tip. Kao slušalac bio je izuzetno pažljiv i strpljiv, a kao sagovornik bio je spontan, prirodan i neposredan. Imao je smisla za humor, voleo je šalu i imao je zdrav smeh. Bio je umereni hedonista, umeo je da uživa u životu.

U knjizi je posebna pažnja posvećena složenom i kontroverznom odnosu dva najveća dubinska psihologa. K. G. Jung bio je oduševljen Frojdovom rehabilitacijom fenomena snova i njihovim tumačenjem, kojim je otkrio put ka nesvesnom u jednom racionalističkom, scijentističkom dobu. On je hrabro stao na stranu Frojda, mada je znao da će ga taj moralni čin skupo koštati i da mu može ugroziti akademsku karijeru. Frojdu je nedostajao naslednik, duhovni sin, koji će obezbediti budućnost psihoanalize, a Jungu autoritativan otac – te su se tako čvrsto povezali, intelektualno i emotivno. Zarad te veze oni su suzbili velike lične i teorijske razlike, što nije moglo dugo da traje.

Posebnu pažnju autor ove knjige posvećuje duševnoj krizi, strašnim snovima i vizijama koje Jung doživljava po odlasku od Frojda, bolnom raskidu koji ga je iz temelja psihički uzdrmao. Frojd je odigrao jednu od najvažnijih uloga u Jungovom životu, tako da ovaj sve do kraja života „nije u potpunosti uspeo da prevaziđe lični bol koji su mu zadali kako druženje tako i raskid sa Frojdom“. Jung se krajem 1913. hrabro prepustio nesvesnim silama haosa i krenuo na rizičan put u vlastito pakleno podzemlje, a što ga je dovelo na ivicu psihoze. Kako sam kaže: „Imao sam osećaj da mi se tlo doslovno otvorilo pod nogama i propao sam u bezdan“. Te 1913, uoči početka Prvog svetskog rata, imao je jezivu viziju kako bujica krvi sa severa preplavljuje Evropu, a isti scenario u različitim varijantama ponavljao mu se i kasnije u snovima, 1914, svaki put kad bi putovao ka Nemačkoj.

Jung je veoma rano ispoljio radoznalost, posebno za metafizička pitanja, za Boga i religiju. Nije prihvatao konvencionalnu predstavu o isključivo dobrom i milosrdnom Bogu. U Jungovoj predstavi koja ga je opsedala Bog je bio strašan… „povezan sa silama mraka i zla – šta više, možda se njima služio kao oruđima milosti i iskupljenja“. Takve bogohulne misli za dečaka su bile užasavajuće, zbog njih je u strahu i očajanju noćima patio budan.

                                                    Karl Gustav Jung

Čovek savremenog doba odriče se svog primitivnog jastva, poriče svoje arhetipske korene, prezrivo odbacuje svoje nagonske težnje, imaginaciju i mitske temelje svog bića. Kao rezultat toga imamo danas intelektualnog varvarina, tehnološkog divljaka, govorio je Jung. Svako društvo i svaka kultura počiva na određenim mitskim pričama, kao na svom temelju. Oduzimanje tih priča je smrt za identitet te kulture, koja bez svojih priča ne može opstati kakva jeste. Duh Zapada osiromašio je i oboleo u svojoj srži, upravo zato jer je izgubio svoj mit, svoju priču. Šizofrenija, raspolućenost duše i duha je bolest ne samo pojedinca nego i našeg doba i duha Zapadne kulture. Danas su duševne bolnice sve više pune, a crkve sve praznije, dok šizofrenija postaje planetarna bolest. Savremeni čovek, koji živi u doba pometnje, duhovne zbrke, ima izopačenu ideju da može na lak način, prečicom, uzimanjem droga (meskalina) da dođe do prosvetljenja, do novih, širih duhovnih vidika i samospoznaje, do vlastitog Jastva, umesto tegobnim putem individuacije, koji zahteva napor, hrabrost i suočavanje sa svojim nepoznatim bićem.

Jedan od glavnih uzroka poremećaja savremenog pojedinca i kolektiva je gubitak duše. Ovaj fenomen manifestuje se u gubitku svrhe života, u besmislenosti, besciljnosti, što je najopasnija bolest našeg doba, smatrao je Jung. Imaginacija iščezava, gubi se osećaj empatije, a hipertrofira racionalizam i dominira bezosećajan stav baš me briga prema tuđoj patnji. Jednostrano narastanje racionalnog svesnog stava i odbacivanje Boga, odnosno hibris savremenog oholog čoveka je, tvrdi Jung, „najkraći put do duševne bolnice“.

Tvorac analitičke psihologije znao je da je njegov zadatak da drevna duhovna saznanja sadržana u mitovima, obredima, religijskim idejama, ezoteričnim i okultnim naukama prevede na jezik modernog čoveka, da ih artikuliše kao dubinsko psihološke istine, kako bi savremeni racionalni čovek mogao da ih opazi kao smislene i vredne, a zatim da ih razume i asimiluje. Jungovo pozvanje, koje mu se jezikom zagonetnih simbola otkrilo još u najranijem snu o podzemnom falusu, bilo je istraživanje mračnog i zastrašujućeg, a nepoznatog podzemnog sveta ljudske duše, nastanjenog demonima i bogovima. U jednom razgovoru, Jung, već na kraju svog životnog puta, rekao je Van der Postu: „Čovekovo nepoznavanje samog sebe je opasno. O ljudskoj prirodi ne znamo ništa, a ukoliko se što pre ne upoznamo, naći ćemo se u velikim nevoljama“.

Njegova misija bila je, dakle, da bude arheolog ljudskog uma i duše. Tu misiju je nagovestio i san o vitezu u oklopu, čiji je zadatak bio da pronađe Sveti Gral, simbol celovitosti, odnosno „da otkrije nešto što bi moglo obuhvatiti i objediniti podeljeni i ugroženi duh modernog čoveka“. Mit o kralju Arturu i vitezovima okruglom stola, koji su tragali za Gralom, zapravo je, kaže Jung stožerni mit Zapadne kulture i onoga što je u njoj najvrednije.

Knjiga Van der Posta dragocena je za bolje upoznavanje Jungovog unutrašnjeg života, njegovih stavova (prema ženama, umetnosti, religiji), vrednosti, dilema, težnji, strahova, snova i vizija. Posle čitanja knjige Jung i priča o našem dobu ovaj veliki mislilac i psiholog biće nam bliži kao čovek i jasniji kao mislilac i psiholog.